Бек капитала је процес којим инвеститори и компаније повлаче своја средства из једне земље и преносе их у другу земљу како би заштитили своју имовину од неповољних економских, политичких или финансијских услова.

Све у свему, ово је алузија на економски концепт који је приказан као огроман одлив капитала или монетарних ресурса из земље. Ово се може десити из различитих разлога, као што су финансијска или политичка ванредна ситуација, наметање контроле капитала, девалвација валуте или макроекономски догађаји који изазивају огромне негативне промене у расположењу инвеститора.

Шта је бег капитала?

Дефиниција: Бек капитала се дефинише као концепт у економији у коме долази до огромног одлива капитала, имовине или инвестиција из неке земље услед одређених економских и политичких падова, што изазива негативне економске последице. Ово се дешава када капитал, инвестиције и средства напусте земљу да би пронашли боље могућности и сигурност у другим земљама.

Постоји много разлога за бег капитала, али главни су због владиног посредовања, као што су контрола новца, политички немири или снажне финансијске стратегије. Ако се такав брзи одлив капитала настави дугорочно, то би могло ускратити земљу новца који јој је потребан за финансијски развој.

Држава може препознати одливе капитала када је укупни ниво имовине и новца негативан. На пример, земља може добити 3 трилиона долара од инвеститора, али ако неки други инвеститори ликвидирају више од 3,5 билиона долара, земља ће доживети одлив капитала.

Разумевање бекства капитала

Овај термин се користи за неочекивано повлачење капитала из земаља, као и из одређених региона или градова унутар земље.

Важно је истаћи да до бијега капитала може доћи због повлачења како домаћег тако и страног капитала. Његово постојање може бити кратко или трајати годинама. То доводи до неколико штетних последица по погођену земљу. Чак и сиромашније земље доживљавају његове штетне последице више од других јер недостатак капитала кочи њихов развој.

Једноставно речено, бекство капитала се може схватити као масовна миграција или велики одлив средстава и капитала из земље. Ово се дешава због околности као што су преовлађујући политички или финансијски проблеми, девалвација валуте или терет контроле капитала.

Врсте бекства капитала

1. Правни

Има облик репатријације уложеног капитала и углавном га спроводе страни инвеститори. У овој ситуацији, одлив капитала мора бити правилно евидентиран у складу са стандардима рачуноводство у складу са законима земље.

2. Илегално

Незаконито бежање капитала се дешава у виду Федералне пореске службе, тј. недозвољени финансијски токови. Такви финансијски токови нестају из рачуноводства унутар земље и не враћају се у земљу. Незаконито бежање капитала је углавном повезано са земљама које имају строгу политику контроле капитала.

Разлози бекства капитала

Неки од значајних разлога за појаву бекства капитала су:

1. Политичка рањивост. Бек капитала

Разлог одлива капитала често су различита политичка питања. На пример, политичка превирања могу довести инвеститоре у сумњу у погледу будућих изгледа земље. Поред тога, када влада планира национализацију, ово може бити кључни фактор у бекству капитала. Монетарна или војна агресија на другу земљу може довести до санкција других земаља, што ће такође изазвати бекство капитала.

2. Економски

Финансијски разлози такође могу покренути или провоцирати одлив капитала. Ти разлози укључују веће порезе или ниже камате. Један од таквих разлога може бити и масовна миграција богатих људи и њиховог приватног капитала или приватних фондова.

Неки други макроекономски фактори као што су флуктуације девизног курса такође могу бити један од разлога за то. Поред тога, девалвација националне валуте такође може смањити поверење инвеститора, приморавајући их да повуку капитал из земље. Промена преференција инвеститора један је од уобичајених разлога због којих се земље у развоју суочавају са одливом капитала.

3. Већи порези. Бек капитала

Ако нека држава повећа порезе, то значи да приходи свих у земљи падају. Огромно повећање пореза, попут 20%, указује на будуће кризе са којима би се земља могла суочити. Такве ситуације изазивају велике одливе и стога ће обесхрабрити унутрашња улагања инвеститора.

4. Манипулација валутама

Неки други фактори као што је валутна криза, као што је манипулација валутом бирањем значајног нивоа новчане масе, могу довести до хиперинфлације. Ово ће такође девалвирати валуту у односу на друге.

5. Економски показатељи

Инвеститори воле да иду у земље које расту експоненцијално. Такве земље нуде повољан профитни потенцијал. Због тога, када земља доживи негативан или спор економски раст, њен капитал се улива у економију која расте и позитивна.

Последице бекства капитала

Неке од последица бекства капитала

  1. Негативан економски утицај
  2. Ниска инвестиција
  3. Ослабљена валута
  4. Пад пореских прихода
  5. Државни дуг итд.

Примери бекства капитала

Ситуације бекства капитала могу се видети на разним примерима широм света. Погледајмо неке од таквих примера −

1. Азијска криза

Азијска финансијска криза из 1997. је један популаран пример бекства капитала. У то време многе азијске земље морале су да се суоче са тешком финансијском кризом због пада девизних курсева. Ове земље нису имале девизне резерве, посебно амерички долар.

То је отежавало живот земљама које су зависиле од везивања за америчку валуту. То је довело до пада акција, пада курса и бекства капитала. Још један пример бекства капитала десио се крајем 1997. и 1998. године, када су Кореја, Индонезија, Малезија, Тајланд и Филипини доживеле нето одлив капитала од више од 80 милијарди долара, што је погоршало један од најгорих економских падова у региону.

2. Француски порез на богатство. Бек капитала

Француска влада је 1989. године увела порез на богатство који се креће од 0,5 до 1,5 одсто. Овај порез се плаћао на богатство веће од 800 евра. Уведен је ради повећања пореских прихода и смањења неједнакости.

Док је ово повећало пореске приходе, утаја пореза значила је да су укупни приходи били 28% мањи, сугерише економиста Ерик Пиче. У својој рецензији, он је такође приметио да је овај порез на богатство изазвао одлив капитала од око 200 милијарди евра између 1989. и 2007.

3. Руска финансијска криза

Русија је напала Украјину и анектирала Крим 2014. године. Резултат је био низ санкција које је увео Запад и које су Русију коштале милијарде. Ова врста економске рањивости и политичког ризика довели су до тога да су инвеститори побегли из земље, изгубивши 150 милијарди долара у бекству капитала.

Истовремено је дошло до гигантског пада цена нафте, која је изгубила око 50 одсто на вредности. Сви знамо да је Русија суштински зависна од нафте, због чега су њени приходи порасли заједно са економијом која се смањила за око 2015% у 3. 2022. Русија је почела рат против Украјине, видећемо последице. ОДЈЕБЛИ РУСИЈА ИЗ УКРАЈИНЕ!!!!!

4. Грчка финансијска криза

Грчка је претрпела финансијску кризу 2012. године, а бег капитала је настављен до 2015. године, када је достигао рекордне нивое. Што у поређењу са 33% њене целокупне привреде. Због тога, предузећа, као и владе, нису били у могућности да добију кредит.

Како спречити бег капитала

Због озбиљних негативних последица бекства капитала, креатори политике развијају ефикасне политике и системе за спречавање или спречавање бекства капитала. Један такав метод је коришћење политике контроле капитала.

Да би спречиле легалан и илегални одлив капитала, владе и креатори политике морају да развију поузданији метод. То може укључивати темеље политичког, правног и правосудног система који добро функционише који може гарантовати политичку стабилност.

Поред тога, јавни орган или влада морају предузети мере за смањење корупције, која обично доприноси незаконитом бекству капитала.

Појава бекства капитала доводи до нестанка богатства из земље. Обично је праћен наглим падом курса погођене земље. Овај пад је посебно штетан када је капитал везан за појединце у погођеној земљи, на основу тога што не само да су становници сада забринути због економских губитака и девалвације своје валуте, већ је њихова имовина такође изгубила велики део своје финансијске вредности.

Црна економија – дефиниција, врсте и примери
Слепо поверење – дефиниција, врсте и примери

ФАК. Бек капитала.

  1. Шта је бег капитала?

    • Бек капитала је ситуација у којој инвеститори масовно повлаче своје инвестиције из одређене имовине или региона због страха од економских или политичких ризика.

  2. Који разлози могу довести до бекства капитала?

    • Разлози могу бити политичка нестабилност, економска рецесија, валутна криза, промене у законодавству, висока инфлација, финансијски проблеми предузећа и други ризици.

  3. Како бег капитала утиче на финансијска тржишта?

    • Бек капитала може изазвати оштар пад цена имовине, пораст каматних стопа, депресијацију валута и повећану финансијску волатилност.

  4. Како организације и владе могу да спрече одлив капитала?

    • Спречавање одлива капитала може укључивати мере за побољшање инвестиционе климе, стабилизацију привреде, јачање финансијског система и спровођење реформи и мера за смањење ризика.

  5. Које су последице бекства капитала по привреду?

    • Последице би могле да буду погоршање економске ситуације, пад инвестиција и радних места, погоршање финансијског положаја предузећа и укупно успоравање привредног раста.

  6. Који алати се користе за мерење одлива капитала?

    • Алати могу укључивати анализу девизних резерви, токова капитала, инвестициону статистику и процене финансијског и економског ризика.

  7. Како инвеститори могу заштитити своју имовину од бекства капитала?

    • Инвеститори могу да диверсификују свој портфолио, да прате макроекономска и политичка кретања, да размотре стабилну имовину и користе финансијске инструменте за заштиту.

Бек капитала може бити сложена појава са озбиљним последицама, а њена анализа захтева пажњу на различите факторе, укључујући политичку стабилност, економске услове и мере превенције.